Психолошки аспект контроле тежине често се занемарује, али је у пракси пресудан. Наш однос према храни, телу и себи самим утиче на све – од навика у исхрани до мотивације и понашања.
Први корак је самоприхватање. Многи људи крећу у промене из осећаја кривице или незадовољства. Ипак, здравије и трајније промене настају када поступамо према себи са поштовањем, а не казном.
Мотивација треба да буде унутрашња – жеља да се осећамо боље, а не да удовољимо друштвеним стандардима. Када нас води љубав према свом телу, много је лакше бринути се о њему.
Психолошке технике као што су визуелизација, позитивне афирмације и вођење дневника могу помоћи у изградњи нових навика и одржавању фокуса. Такође, корисно је радити на препознавању окидача који воде до емотивног јела – досада, стрес, усамљеност.
Промена почиње изнутра. Када престанемо да се боримо против тела и почнемо да сарађујемо са њим, не само да одржавамо здраву тежину, већ и стичемо дубљи осећај мира, задовољства и слободе.